Verujete li da su domaći proizvodi zdravi i kvalitetni?

Kada govorimo o zdravoj hrani, to znači da ta hrana obezbeđuje sve neophodne hranljive materije potrebne organizmu za rast, razvoj i dobar imunitet. Zdrava hrana i zdravstveno bezbedna hrana nisu isto! Svaka hrana koja se konzumira treba da je zdravstveno bezbedna! Zdravstveno bezbedna hrana podrazumeva da je proizvedena i pripremljena u higijenskim uslovima, da ne sadrži bakterije, mikotoksine, niti druge štetne materije…

Domaći proizvod je uvek svežiji od onog koji se industrijski proizvodi i dovozi iz udaljenijih krajeva! Moderna industrija nam je hranu učinila začinjenom, ukusnom i lepom upakovanom! Hrana puna antioksidanata, konzervanasa, pojačivača ukusa, veštačkih boja i aroma,  nam je ponuđena u izobilju.

Da bi hrana koja se kupuje u prodavnicama ostala „sveža” i u izvornom obliku, mora se spremiti i upakovati na poseban način. Dodaju joj se antioksidansi i konzervansi. Ukratko rečeno, antioksidansi sprečavaju oksidaciju, a konzervansi sprečavaju rast i razvoj mikroorganizama (bakterija, kvasaca i plesni). Kako konzervansi sprečavaju rast mikroorganizama u hrani, tako isto sprečavaju rast mikroorganizama i u stomaku kada se pojede takva hrana. U organima za varenje postoje milijarde bakterija (probiotske) koje su potrebne organizmu i one su u stalnoj ravnoteži sa bakterijama koje „hoće da naruše tu ravnotežu” („loše” bakterije). Ako se zamislimo da sa svakim unosom hrane koja je tretirana konzervansima, uništavamo i deo pozitivne mikroflore, oslobađamo prostor za rast i razvoj bakterija koje prirodno ne bi trebalo da se nalaze u organima za varenje, ili da se ne nalaze u toliko velikom broju.„Loše bakterije” su potencijalni uzrok bolesti.

Kod svake jeftine hrane dopadljivog ukusa i mirisa treba se zamisliti od čega je ona napravljena i da li bismo je mi mogli napraviti, kao i koliko bi koštalo spremanje takve hrane ako bismo stavili sve što piše da u njoj ima (meso, mleko, jaja i sl.)! Potrebno je razmisliti i o kvalitetu tih materijala!

Jeftinu hranu nije teško naći i kupiti!

Novija istraživanja pokazuju da domaća hrana i hrana koju su jeli naši preci pozitivno utiče na naš organizam! Da li ste se zapitali koliko često kupujete domaće proizvode? Ponekad je teško ubediti naše ljude da su domaći proizvodi istog, a u većini slučajeva i boljeg kvaliteta.

Industrijska hrana je nužno zlo, jer je modernom čoveku i ženi teško da posvete vreme kuvanju, spremanju, obilasku pijace radi kupovine mleka, jaja i mesa od proizvođača sa sela. Ovo čini da je svako četvrto dete gojazno, a u društvu se javlja sve više osoba sa dijabetesom, problemima sa zatvorom, intolerancijom na mleko, gluten, slabosti jetre, artritisom, alerijama, autoimuno bolestima…

Vreme koje se može posvetiti klasičnoj, raznovrsnoj i umerenoj ishrani, kvalitetnim namirnicama i domaćoj kuhinji, se troši na istraživanje o čarobnim dijetama, hrono ishranama, ishranama baziranim na voću, ili siru, i sl.

Prilikom kupovine hrane svi mi treba da sebi postavimo nekoliko pitanja i da pokušamo na njih da odgovorimo, i tada će nam sigurno biti jasnije doneti pravu odluku šta da sa kupi:

  1. Kakvog je kvaliteta ovo što ja kupujem?
  2. Da li je dobra boja ovog mesa/jaja/mlečnih proizvoda?
  3. Odakle potiče ovaj proizvod?
  4. Da li je domaće?
  5. Da li je potpuno bezbedno za jelo?